ДЕТЕ СЕ РАЂА СА БОЖЈИМ ДАРОВИМА: ДОБРОТОМ, РАДОШЋУ, СЛОБОДОМ
Рођење детета у породицу доноси једну сасвим нову димензију. Оно долази чисто, безазлено, невино и беспомоћно. Потпуно је зависно од бриге родитеља и ближњих, а заузврат свима њима дарује чисту љубав. Ове његове особине у одраслима буде доброту, нежност, радост и такође, огромне количине љубави. Сусрет ових емоција оплемењује душе и необорив је доказ зашто треба доносити нове животе на свет. Не само због продужетка врсте и опстанка, што је такође, веома важно, већ првенствено због оплемењујуће емоције ширења љубави.
У том контексту потпуно је ирелевантна дилема коју многи мушкарци и жене себи поставе када се у жениној утроби зачне живо биће: „Да ли да родим ово дете?“. „Да ли је сада прави тренутак?“ „Да ли ћемо имати од чега да га издржавамо?“ Нажалост, често се многи разлози учине потпуно оправдани зашто дете не треба родити и сведоци смо безбројних абортуса који се догађају свакодневно. Реч „абортус“ заменила је стару српску реч „чедоморство“, која суштински јасно објашњава чин прекида трудноће. Од самог зачећа дете је живи организам и не постоји тренутак у коме је оправдано прекинути његов развој и одстранити га из мајчине утробе. Иако оба родитеља или само мајка нађу довољно добре аргументе за прекид трудноће, овај чин остаје дубоко урезан у њиховој психи, ма како га дубоко они потиснули и заборавили.[1]
Најбоља донета одлука родитеља је да се дете роди, без обзира да ли је оно планирано или не. Од тог тренутка започиње нова фаза у њиховим животима.
При доласку на свет беба најјаче реагује чулом додира, тако да је најважнији тај емоционални однос са мамом који беби доноси осећај смирености и сигурности. Овај однос је од изузетног значаја и за развој личности детета, јер кроз вербалну интеракцију и размену осећања са мајком дете формира свој карактер.
Дете се рађа са великим потенцијалима, талентима, са „клицама Љубави, Радости, Доброте и Истине“[2] Рађа се и са пет природних изворних осећаја: љутњом, радошћу, бригом, тугом и страхом. То су заштитне емоције за дете и истовремено се јављају и код родитеља. Ове емоције су сасвим здраве и потпуно је нормално да се оне смењују. Породица има задатак да развија и унапређује дарове са којима се дете родило, да гради његово емоционално, ментално, физичко и духовно здравље. Шта то значи на практичном нивоу? Практично, имамо два сигурна пута која воде ка здравом формирању дететове личности:
– хармонични односи у породици, најпре између родитеља, а потом и свих осталих чланова породице;
– успостављање реда и правила којих се свакодневно придржавамо при одгајању бебе.
Као што смо рекли, дете долази на свет са многим талентима и потенцијалима. Оно непогрешиво осећа ако је мама тужна, љута или забринута и реагује истим емоцијама, односно постаје раздражљиво и узнемирено.
Исто као и осећања, у првим месецима свог живота изван мајчине материце, дете упија свет око себе и пријају му правила и ред. Оно ће брзо научити када је време за оброк, за купање, за спавање ако му родитељи дају могућност да то научи, односно ако се и сами придржавају истог временског распореда за одређене радње. Ако тога нема, беба ће бити збуњена и неће јој бити јасно када се шта дешава, што ће поново довести до узнемирености и нелагоде.
Да закључимо нашу прву лекцију:
– Најисправнија одлука је донети дете на свет;
– Деца су божанска бића која се рађају са талентима, потенцијалима и даровима;
– Задатак родитеља је да ове дечје особине даље негују и развијају путем складних и хармоничних односа у породици и успостављањем реда и правила везаних за одгајање бебе.
ЛИТЕРАТУРА:
file:///C:/Users/Korisnik/Downloads/122-Article%20Text-236-1-10-20190216.pdf
http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0025-8105/2010/0025-81051006399V.pdf
[1] http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0025-8105/2010/0025-81051006399V.pdf
[2] М. Новковић: „Породични буквар“, стр. 82
Creative Design 
Постави коментар